Strouk ekonomija (Cleude Steiner), koja je manje ili više ukorenjena u svim “modernim” društvima današnje civilizacije, posredno je povezana sa pojavom zavisnosti. Pod uticajem određenih disfunkcionalnih uverenja ljudi se osećaju onemogućeni da zadovolje svoju psihološku glad za stroukovima na konstruktivan način, i onda se logično okreću drugim načinima zadovoljenja. Te druge načine zadovoljenja nazivamo junk stroukovi. Iz mnoštva takvih izvora stroukova ovde ćemo pomenuti verovatno najkarakterističniji danas. Facebook.
Ono što Facebook odlikuje je mnoštvo stroukova u svakom ćošku njegovih šarenih stranica - lajk, bockanje, deljenje, porukice, smajlovi, igrice, pisanje po zidu, lajk, promena statusa, događaji, prijateljstva, grupe, fotografije, lajk, video klipovi, tagovanje, slanje poljubaca, opet lajk pa hranjenje kokoške, preporuke za druženje, slanje cveća, slanje kolača, flert, lajkovi, lajkovi, lajkovi... Na svakom koraku ste prepoznati, uvaženi, neko vas se setio, poslao vam neki znak pažnje, nominovao vas za najboljeg igrača pokera, kuvara, prijatelja itd. - zaista jedno veoma prijatno, primamljivo i udobno okruženje.
Neke karakteristike Facebook stroukova:
1. Količina - . Šta god rekli o njemu moramo se složiti da je Facebook nepresušni izvor stroukova koji ova kompanija obezbeđuje svojim konzumentima. Takođe, ne može se poreći da novom korisniku taj talas stroukova ne prija - naprotiv. Novog korisnika “mreža” prihvata veoma progresivno, na šta je i posebno obraćena pažnja dizajnera Dalje, komunikacija sa prijateljima postaje sve lakša, jednostavnija i udobnija - nema potrebe da idete kod nekog, da spremate večeru jer vam neko dolazi, čak ni da izađete sa nekim na piće. Dovoljno je da se ulogujete i svi su tu, spremni i voljni za druženje i razmenu toliko potrebnih stroukova.
2. Kvalitet -. Ta ogromna količina stroukova i način stroukiranja neosporno vodi do inflacije, tj. smanjenja vrednosti usled hiperprodukcije, jer se tako dobijeni stroukovi, razmenjuju bez puno promišljanja i proživljavanja, pa ih možda najbolje etiketiramo ako ih uporedmoi sa junk food načinom ishrane. Na primer, dobićete epitet najboljeg prijatelja od facebook prijatelja koji vam nikad nije bio u kući, dobićete titulu najboljeg frajera ili ribe od nekog ko vas “poznaje” samo sa facebook albuma (dobro probranih) fotografija ili ćete dobiti poziv za druženje od nekog samo zato što mu je “mreža” preporučila da vam pošalje zahtev za prijateljstvom. Odjednom se nađete sa gomilom tzv. prijatelja koja je deset puta veća od grupe vaših prijatelja u realnom životu. Svakako da vam pogled oči u oči i stisak ruke mnogo više znači od facebook bockanja, ali svejedno, jednostavnost i udobnost će vas uputiti da i dalje istrajavate na junk stroukovima.
3. Glad - . Ako se glad za stroukovima zadovoljava junk stroukovima, tj. na neadekvatan način i velikom količinom, dolazi do podizanja tolerancije na stroukove i u tome vidimo prvi simptom zavisnosti - vremenom je stroukiranome potrebno mnogo više stroukova da “se sredi”, da doživi isti doživljaj zadovoljstva, ispunjenosti ili čega već, kao nekad, tako da je logično da se vreme provedeno pored izvora junk stroukova povećava - što nas vraća na tačku 1 sa ove liste gde se petlja zatvara i gde krug počinje opet. Dalje, provodeći sve više vremena uz junk stroukove osoba dobija manje realnih stroukova što samo učvršćuje spregu ilustrovanu na slici.
Pomenuti mehanizam važi za bilo koji od junk stroukova - shopping, internet, TV, zloupotreba hrane, grickanje noktiju, luksuz, seks, dozvoljene (npr. duvan, alkohol) i zabranjene droge i drugo za šta se induvidua opsesivno veže. Nesreća je što su neke od ovih zavisnosti socijalno prihvatljive, pa samim tim i neprepoznatljive kao takve.
Po Viktoru Franklu čovek nije biće nagona već biće smisla. Moglo bi se reći da je nagon deo smisla, odnosno da je u funkciji ili službi smisla, dok sa druge strane Frankl zastupa tezu da je volja za smislom takođe nagon. U svakom slučaju, neosporno je da i smisao i nagon egzistiraju i deluju paralelno u svakome od nas, i da svaki od njih ima svoju konstruktivnu funkciju.
Osnovna razlika između nagona i smisla može se prikazati iz perspektive slobode: dok nagon ugrožava kvalitet slobode, jer čoveka "na-goni" na određene postupke, misli, način života i sl, Smisao ispunjava punoću slobode samom realizacijom svesne odluke. Rečnikom Transakcione Analize, nagon prevashodno deluje iz Deteta, a Smisao iz Odraslog. Niče je pisao da je čovek konopac razapet između životinje i natčoveka, dakle između uslovljenosti i slobode, dakle između nagona i smisla.
U svakom od nas postoji volja za smislom koja nas suštinski određuje. Kada je osujećena težnja ka smislu, nastaje neuroza besmisla - duhovna ili egzistencijalna neuroza. Ljudi doživljavaju svoje živote kao prazne, besmislene, besciljne, neukotvljene i na ta iskustva odgovoraju tako što povređuju sebe, druge, društvo ili svo troje. Svoj egzistenicjalni vakuum čovek bez smisla pokušava da ispuni "stvarima", koje mu pružaju neko zadovoljstvo, nadajući se da će mu pružiti i konačno zadovoljenje. On može pokušati da život ispuni jedući više nego što mu je neophodno, ulazeći u promiskuitetni seks, vodeći "život na visokoj nozi", ili tražeći moć, pogotovu moć kroz trenutni uspeh, ili pokušavajući da ispuni svoj živote "biznisom", konformizmom, konvencionalnošću, ili bi da ispuni prazninu besom i mržnjom i provodi svoj život pokušavajući da uništi ono što veruje da ga povređuje. Ali, šta god da uradi, nikada nije dovoljno. Zašto?
Dok je nagon vezan isključivo za preživljavanje, smisao je termin koji se odnosi na duševnu odnosno duhovnu nadgradnju. To ne mora biti, kako mnogi misle, termin isključivo religioznog tipa, već mnogo širi skup svesno odabranih stremljenja. Svaki čovek ima svoje shvatanje univerzalnog dobra, koje, ako nije kontaminirano, može biti usmereno ka poboljšanju ovog sveta. Što se religioznog smisla tiče, i on, kao i ostali vidovi smisla, mora biti svesno odabran, jer ako ostane u svojstvu nasleđenog ne može zaživeti u punoći.
Međutim, pored smisla i nagona, postoji i još jedna „zvezda vodilja“ koja se najčešće tumači kao potreba. To je stečeni nagon.
Nedostatak smisla se u početku nadoknađuje hiper-stroukiranjem nagonskog dela ličnosti, i to kasnije uz podizanje tolerancije (slika 1) dovodi do stvaranja stečenog nagona.
Iz TA perspektive, stečeni nagon se javlja kroz kontaminaciju Odraslog Detetom (moram da imam tri automobila, dve ljubavnice, hiljadu Facebook prijatelja) ili Roditeljem (ako moj FB komentar ne dobije bar deset lajkova ništa sam, zdravlje na usta ulazi zato samo jedi).
Iz ontološke perspektive junk strouk definišemo kao strouk koji nema utemeljenje ni u smislu ni u nagonu već u stečenom nagonu.
Nasuprot junk stroukovima koje ipak nisu na dohvat ruke ma koliko se ova potrošačka civilizacija trudila da to obezbedi, imamo konstruktivne stroukove kojima smo okruženi svi i svaki dan, ali koje smo zaboravili da prepoznajemo. Oni mogu biti razni: prirodni, antropološki, socijalni, estetski, duhovni i drugi. Evo samo nekih primera:
Veliki Dostojevski je mogao da napiše esej o borovim iglicama ili o lepoti brezinih “lepkavih listića”, a Mihailo Pupin se oduševljavao jednim malim prstom čovečijim - kada ga je jedna žena posle predavanja o radio talasima pohvalila za “čudo” kojim se informacija može preneti hiljadama kilometara, on je rekao: “to nije čudo, već je čudo čovečiji prst: nikad i ništa čovek neće moći napraviti tako nešto složeno i umetnički lepo, kao što je to mali čovečiji prst”. Ljubav je jedan od najjačih kreativnih stroukova, ali ne ljubav iz romana, estradnih afera, porno filmova ili rialiti šoua, već ljubav čista, bez kalkulacije i interesa. Takva se retko može sresti u našem društvu, ali može mnogo češće kod “necivilizovanih” naroda i lepo ju je definisao Ivo Andrić: “Velika, prava ljubav, pokazaće svoju punu snagu samo onda ako uspe da od dvoje ljubavnika, slabih ljudi, načini stvorenja koja se ne boje ni promena, ni nesreća, ni rastanka, ni bolesti, ni života, ni smrti”.
Već smo pomenuli da su stroukovi biološka potreba dece, a psihološka potreba čoveka, što implicira da njihov manjak (donji strouk limit) uslovljava određenu patnju ili nelagodnost. Međutim, postoji i druga granica – gornji strouk limit. Mi nemožemo da apsorbujemo preveliku količinu stroukova. Prekomernim unosom pozitivnih stroukova dolazi do određenih promena:
1. Ako je prekomerni unos povremen, onda se jednostavno višak stroukova apsorbuje kao junk strouk ili diskaunt.
2. Ako je prekomerni unos konstantan, dolazi do menjanja strouk profila, koji je u najtešnjoj vezi sa referentnim okvirom
Stroukovi se mogu svrstati u nekoliko podela, a mi ćemo ovde navesti podelu prema Platonovoj tročlanoj strukturi ličnosti:
Stroukovi na telo su na primer: hrana, telesne senzacije, milovanje. Stroukovi na dušu su pohvala prijatelja, uživanje u Betovenovom koncertu ili posmatranje mirne zvezdane noći. Stroukovi na duh su duhovna, metafizička, transcedentalna iskustva. Dugotrajnim apstiniranjem od stroukova pojedini deo ličnosti atrofira.
Strouk limit se odnosi na ukupno stroukiranje cele ličnosti, što znači da ako preteramo u stroukiranju jednog dela, kasnije stroukiranje drugog dela ne doživljava se adekvatno. i obrnuto, ukoliko smanjimo stroukiranje jednog dela, drugi delovi postaju otvoreniji ali i osetljiviji na strouk tj. primljeni strouk je doživljen kao da je većeg intenziteta. Upravo to je dovelo do pojave uzdržanja i posta u mnogim religijama, gde se smanjuje stroukiranje tela da bi se pojačao doživljaj stroukiranja druga dva dela. U strožijim religijama smanjuje se stroukiranje i duše (ukidanjem i duševnih zadovoljstava kao što je npr. slušanje muzike) da bi se akcenat stavio isključivo na stroukiranje duhovnog dela ličnosti. Ovo svesno usmeravanje glavne struje stroukiranja na jedan ili više delova ličnosti nazivamo strouk optimizacija.
Zaključak: Ukoliko se kod ličnosti uspostavi poredak Konstruktivnog i Optimalnog Strouk Poretka, kao antipod Strouk ekonomiji, onda će se realni konstruktivni stroukovi prepoznavati i razmenjivati na adekvatan način, i kao takvi biti dovoljni za normalno i afirmativno funkcionisanje, a junk stroukovi mogu biti prisutni samo u sklopu razonode. Ni u kom slučaju i ni pod kakvim uverenjem junk stroukovi ne trebaju biti prepoznati kao potreba - kao što je to slučaj kod ličnosti sa zavisničkim tendencijama.
Ono što Facebook odlikuje je mnoštvo stroukova u svakom ćošku njegovih šarenih stranica - lajk, bockanje, deljenje, porukice, smajlovi, igrice, pisanje po zidu, lajk, promena statusa, događaji, prijateljstva, grupe, fotografije, lajk, video klipovi, tagovanje, slanje poljubaca, opet lajk pa hranjenje kokoške, preporuke za druženje, slanje cveća, slanje kolača, flert, lajkovi, lajkovi, lajkovi... Na svakom koraku ste prepoznati, uvaženi, neko vas se setio, poslao vam neki znak pažnje, nominovao vas za najboljeg igrača pokera, kuvara, prijatelja itd. - zaista jedno veoma prijatno, primamljivo i udobno okruženje.
Neke karakteristike Facebook stroukova:
1. Količina - . Šta god rekli o njemu moramo se složiti da je Facebook nepresušni izvor stroukova koji ova kompanija obezbeđuje svojim konzumentima. Takođe, ne može se poreći da novom korisniku taj talas stroukova ne prija - naprotiv. Novog korisnika “mreža” prihvata veoma progresivno, na šta je i posebno obraćena pažnja dizajnera Dalje, komunikacija sa prijateljima postaje sve lakša, jednostavnija i udobnija - nema potrebe da idete kod nekog, da spremate večeru jer vam neko dolazi, čak ni da izađete sa nekim na piće. Dovoljno je da se ulogujete i svi su tu, spremni i voljni za druženje i razmenu toliko potrebnih stroukova.
2. Kvalitet -. Ta ogromna količina stroukova i način stroukiranja neosporno vodi do inflacije, tj. smanjenja vrednosti usled hiperprodukcije, jer se tako dobijeni stroukovi, razmenjuju bez puno promišljanja i proživljavanja, pa ih možda najbolje etiketiramo ako ih uporedmoi sa junk food načinom ishrane. Na primer, dobićete epitet najboljeg prijatelja od facebook prijatelja koji vam nikad nije bio u kući, dobićete titulu najboljeg frajera ili ribe od nekog ko vas “poznaje” samo sa facebook albuma (dobro probranih) fotografija ili ćete dobiti poziv za druženje od nekog samo zato što mu je “mreža” preporučila da vam pošalje zahtev za prijateljstvom. Odjednom se nađete sa gomilom tzv. prijatelja koja je deset puta veća od grupe vaših prijatelja u realnom životu. Svakako da vam pogled oči u oči i stisak ruke mnogo više znači od facebook bockanja, ali svejedno, jednostavnost i udobnost će vas uputiti da i dalje istrajavate na junk stroukovima.
3. Glad - . Ako se glad za stroukovima zadovoljava junk stroukovima, tj. na neadekvatan način i velikom količinom, dolazi do podizanja tolerancije na stroukove i u tome vidimo prvi simptom zavisnosti - vremenom je stroukiranome potrebno mnogo više stroukova da “se sredi”, da doživi isti doživljaj zadovoljstva, ispunjenosti ili čega već, kao nekad, tako da je logično da se vreme provedeno pored izvora junk stroukova povećava - što nas vraća na tačku 1 sa ove liste gde se petlja zatvara i gde krug počinje opet. Dalje, provodeći sve više vremena uz junk stroukove osoba dobija manje realnih stroukova što samo učvršćuje spregu ilustrovanu na slici.
Slika 1. Junk strouk petlja
Pomenuti mehanizam važi za bilo koji od junk stroukova - shopping, internet, TV, zloupotreba hrane, grickanje noktiju, luksuz, seks, dozvoljene (npr. duvan, alkohol) i zabranjene droge i drugo za šta se induvidua opsesivno veže. Nesreća je što su neke od ovih zavisnosti socijalno prihvatljive, pa samim tim i neprepoznatljive kao takve.
Po Viktoru Franklu čovek nije biće nagona već biće smisla. Moglo bi se reći da je nagon deo smisla, odnosno da je u funkciji ili službi smisla, dok sa druge strane Frankl zastupa tezu da je volja za smislom takođe nagon. U svakom slučaju, neosporno je da i smisao i nagon egzistiraju i deluju paralelno u svakome od nas, i da svaki od njih ima svoju konstruktivnu funkciju.
Osnovna razlika između nagona i smisla može se prikazati iz perspektive slobode: dok nagon ugrožava kvalitet slobode, jer čoveka "na-goni" na određene postupke, misli, način života i sl, Smisao ispunjava punoću slobode samom realizacijom svesne odluke. Rečnikom Transakcione Analize, nagon prevashodno deluje iz Deteta, a Smisao iz Odraslog. Niče je pisao da je čovek konopac razapet između životinje i natčoveka, dakle između uslovljenosti i slobode, dakle između nagona i smisla.
U svakom od nas postoji volja za smislom koja nas suštinski određuje. Kada je osujećena težnja ka smislu, nastaje neuroza besmisla - duhovna ili egzistencijalna neuroza. Ljudi doživljavaju svoje živote kao prazne, besmislene, besciljne, neukotvljene i na ta iskustva odgovoraju tako što povređuju sebe, druge, društvo ili svo troje. Svoj egzistenicjalni vakuum čovek bez smisla pokušava da ispuni "stvarima", koje mu pružaju neko zadovoljstvo, nadajući se da će mu pružiti i konačno zadovoljenje. On može pokušati da život ispuni jedući više nego što mu je neophodno, ulazeći u promiskuitetni seks, vodeći "život na visokoj nozi", ili tražeći moć, pogotovu moć kroz trenutni uspeh, ili pokušavajući da ispuni svoj živote "biznisom", konformizmom, konvencionalnošću, ili bi da ispuni prazninu besom i mržnjom i provodi svoj život pokušavajući da uništi ono što veruje da ga povređuje. Ali, šta god da uradi, nikada nije dovoljno. Zašto?
Dok je nagon vezan isključivo za preživljavanje, smisao je termin koji se odnosi na duševnu odnosno duhovnu nadgradnju. To ne mora biti, kako mnogi misle, termin isključivo religioznog tipa, već mnogo širi skup svesno odabranih stremljenja. Svaki čovek ima svoje shvatanje univerzalnog dobra, koje, ako nije kontaminirano, može biti usmereno ka poboljšanju ovog sveta. Što se religioznog smisla tiče, i on, kao i ostali vidovi smisla, mora biti svesno odabran, jer ako ostane u svojstvu nasleđenog ne može zaživeti u punoći.
Međutim, pored smisla i nagona, postoji i još jedna „zvezda vodilja“ koja se najčešće tumači kao potreba. To je stečeni nagon.
Nedostatak smisla se u početku nadoknađuje hiper-stroukiranjem nagonskog dela ličnosti, i to kasnije uz podizanje tolerancije (slika 1) dovodi do stvaranja stečenog nagona.
Iz TA perspektive, stečeni nagon se javlja kroz kontaminaciju Odraslog Detetom (moram da imam tri automobila, dve ljubavnice, hiljadu Facebook prijatelja) ili Roditeljem (ako moj FB komentar ne dobije bar deset lajkova ništa sam, zdravlje na usta ulazi zato samo jedi).
Iz ontološke perspektive junk strouk definišemo kao strouk koji nema utemeljenje ni u smislu ni u nagonu već u stečenom nagonu.
Nasuprot junk stroukovima koje ipak nisu na dohvat ruke ma koliko se ova potrošačka civilizacija trudila da to obezbedi, imamo konstruktivne stroukove kojima smo okruženi svi i svaki dan, ali koje smo zaboravili da prepoznajemo. Oni mogu biti razni: prirodni, antropološki, socijalni, estetski, duhovni i drugi. Evo samo nekih primera:
Veliki Dostojevski je mogao da napiše esej o borovim iglicama ili o lepoti brezinih “lepkavih listića”, a Mihailo Pupin se oduševljavao jednim malim prstom čovečijim - kada ga je jedna žena posle predavanja o radio talasima pohvalila za “čudo” kojim se informacija može preneti hiljadama kilometara, on je rekao: “to nije čudo, već je čudo čovečiji prst: nikad i ništa čovek neće moći napraviti tako nešto složeno i umetnički lepo, kao što je to mali čovečiji prst”. Ljubav je jedan od najjačih kreativnih stroukova, ali ne ljubav iz romana, estradnih afera, porno filmova ili rialiti šoua, već ljubav čista, bez kalkulacije i interesa. Takva se retko može sresti u našem društvu, ali može mnogo češće kod “necivilizovanih” naroda i lepo ju je definisao Ivo Andrić: “Velika, prava ljubav, pokazaće svoju punu snagu samo onda ako uspe da od dvoje ljubavnika, slabih ljudi, načini stvorenja koja se ne boje ni promena, ni nesreća, ni rastanka, ni bolesti, ni života, ni smrti”.
Već smo pomenuli da su stroukovi biološka potreba dece, a psihološka potreba čoveka, što implicira da njihov manjak (donji strouk limit) uslovljava određenu patnju ili nelagodnost. Međutim, postoji i druga granica – gornji strouk limit. Mi nemožemo da apsorbujemo preveliku količinu stroukova. Prekomernim unosom pozitivnih stroukova dolazi do određenih promena:
1. Ako je prekomerni unos povremen, onda se jednostavno višak stroukova apsorbuje kao junk strouk ili diskaunt.
2. Ako je prekomerni unos konstantan, dolazi do menjanja strouk profila, koji je u najtešnjoj vezi sa referentnim okvirom
Stroukovi se mogu svrstati u nekoliko podela, a mi ćemo ovde navesti podelu prema Platonovoj tročlanoj strukturi ličnosti:
Stroukovi na telo su na primer: hrana, telesne senzacije, milovanje. Stroukovi na dušu su pohvala prijatelja, uživanje u Betovenovom koncertu ili posmatranje mirne zvezdane noći. Stroukovi na duh su duhovna, metafizička, transcedentalna iskustva. Dugotrajnim apstiniranjem od stroukova pojedini deo ličnosti atrofira.
Strouk limit se odnosi na ukupno stroukiranje cele ličnosti, što znači da ako preteramo u stroukiranju jednog dela, kasnije stroukiranje drugog dela ne doživljava se adekvatno. i obrnuto, ukoliko smanjimo stroukiranje jednog dela, drugi delovi postaju otvoreniji ali i osetljiviji na strouk tj. primljeni strouk je doživljen kao da je većeg intenziteta. Upravo to je dovelo do pojave uzdržanja i posta u mnogim religijama, gde se smanjuje stroukiranje tela da bi se pojačao doživljaj stroukiranja druga dva dela. U strožijim religijama smanjuje se stroukiranje i duše (ukidanjem i duševnih zadovoljstava kao što je npr. slušanje muzike) da bi se akcenat stavio isključivo na stroukiranje duhovnog dela ličnosti. Ovo svesno usmeravanje glavne struje stroukiranja na jedan ili više delova ličnosti nazivamo strouk optimizacija.
Zaključak: Ukoliko se kod ličnosti uspostavi poredak Konstruktivnog i Optimalnog Strouk Poretka, kao antipod Strouk ekonomiji, onda će se realni konstruktivni stroukovi prepoznavati i razmenjivati na adekvatan način, i kao takvi biti dovoljni za normalno i afirmativno funkcionisanje, a junk stroukovi mogu biti prisutni samo u sklopu razonode. Ni u kom slučaju i ni pod kakvim uverenjem junk stroukovi ne trebaju biti prepoznati kao potreba - kao što je to slučaj kod ličnosti sa zavisničkim tendencijama.
Nisam razmišljala o FB na ovaj način, ali ima istine, tek od jula ga koristim intenzivno i moram priznati da i te kako ste u pravu u vezi zavisnosti od junk stroukova, ne samo što se tiče FB, već i zloupotrebe hrane, shopinga, itd. i najgore je ako zavisnost ne prepoznamo, kada je društveno prihvatljiva.
ОдговориИзбришиSve je tačno, ali ispričano tom čudnom stranom TA terminologijom (strouk, junk, optimizacija...)i nedovoljno. Zašto sve to ne može da se kaže ovako: deci treba prava ljubav, a ko je ne dobijaju, onda traže ono što nju zamenjuje, zar ne? Zamene nikada ne mogu da nadomeste pravu ljubav i onda nema kraja raznim vrstama zavisnosti. Fali još par sitnica: objašnjenje kako se junk strouk stvara i kako se može izlečiti. Srpskim jezikom rečeno, da bi se odbacile lažne zamene za ljubav, mora se osetiti bol zbog nedostatka prave ljubavi. Tada se organizam automatski reorganizuje da razlikuje pravu ljubav od lažne. U pristupima usmerenim na osećanja to se postiže prepoznavanjem osećanja, praćenjem gde nas ona vode, a vode nas do situacija kada nismo dobili pravu ljubav i onda nam ostaje da taj bol doživimo, zato što je to naša bolna istina. Iza tog bola se krije ono biće koje ume da razlikuje pravu ljubav od lažne, samo što je kao dete bilo ucenjeno, a kao samostalna odrasla osoba više nije, te može izvršiti tu promenu.
ОдговориИзбришиMoje pohvale kolegi Mirku (pretpostavljam da je tekst njegov)za povezivanje teorije sa FB. Cenim nova povezivanja. Pozdrav, Marjan
ОдговориИзбришиMarjane, iste stvari se na različite načine mogu objasniti, a moj način je ovoga puta bio TA. Puno hvala na komentarima. Pozdrav, Mirko
ОдговориИзбришиMirko,
ОдговориИзбришиjako dobar tekst. Slažem je da postoje različiti načini, važno je da je čovek jedan. Najpre je postao čovek, pa onda psihologija kao nauka. Svi putevi vode u Rim. :-)
Pozdrav
Danijela