Мирко Митровић,
Психополис,
Септембар 2011
МУШКЕ ЦИПЕЛЕ
или СИНДРОМ ОДСУТНОГ ОЦА код мушкараца данас
Увод - ципеле мушкости
Мушкарци су у великом проблему! Време од индустријске револуције наовамо за мушкарце доноси једно посебно искушење - искушење неусклађености са самим собом. Та неусклађеност се испољава на разне начине, и нећемо погрешити ако кажемо да се већина мушкараца данас не осећа пријатно у својим ципелама мушкости које носе. Са друге стране се за жене не може тако нешто рећи. Оне делују са позиције самопоуздања и чини се као да, за разлику од мушкараца, у својим женским ципелама лагодније и пријатније ходају кроз живот.
Недвосмислени докази потврђују изнете тврдње да је последње столеће било период нове патње за мушкарца. Према статистичким подацима[1] мушкарци убедљиво предњаче у самоубиствима, прераној смрти, несрећама и болестима зависности[2].
Шта је узрок толике несигурности? Шта се то догодило па мушкарци више не умеју да буду то што јесу? Доста тога се променило у последњих две стотине година, али је можда најтачније рећи да, у недостатку здравог дружења са очевима мушка деца немају од кога да науче како да постану мушкарци, па упутства скупљају где стигну - најчешће на улици и телевизији. Последица тога је неуравнотежен мушкарац у конфликту са собом и својим осећањима, и који због своје "неупућености у мушкост" најчешће постане агресиван, феминизиран или пасиван.