Prvi
cilj održanja svakog organizovanog sistema je održanje samog sebe, bilo
da se radi o jednoćelijskom ili ljudskom organizmu, laptopu, braku ili
političkoj partiji. Sistem koji nas ovde interesuje je civilizacija.
Svaka
civilizacija dosad, od Egipatske i Rimske do današnje potrošačke,
težila je da svojim uređenjem i ustrojstvom dovede svoje podanike u što
zavisniji položaj od nje, i time obezbedi svoju stabilnost. Današnja
civilizacija, bez obzira na istorijsku prevaziđenost koncepata kao što
su ropstvo i kolonije, uporno iznalazi nove metode vlasti. Najvažniji
metod pređašnjih civilizacija bio je naravno strah. Danas to nije tako,
a opet možemo reći da je ova današnja uspešnija od prethodnih.
Šta je to čime nas sadašnja civilizacija vezuje za sebe i sputava u spontanosti i autentičnosti?
Simbioza roditelj - dete
Najpouzdaniji
način da kod nekoga razvijete sklonost ka zavisnosti i da je održavate u
nedogled je simbioza. Simbioza je koncept psihološkog vezivanja gde
subjekt više moći “pozajmljuje” svoja ego stanja Roditelj i Odrasli
subjektu niže moći koji u simbiozi učestvuje sa ego stanjem Dete. Ova
pojava je karakteristična za detinjstvo gde roditelj kao subjekt više
moći mora da uloži, pored ostalih aktivnosti, hiljade i hiljade poruka
“ti si bitan/na odnosno vredan/na” kako bi pomogao detetu da razvije
svoja ego stanja Odraslog i Roditelja da bi tim putem dete postepeno
postalo samostalno i slobodno, prestalo da bude dete i postalo odrasla ličnost.
Simbioza roditelj – dete – civilizacija
Šta ova civilizacija radi ne bi li jednu ličnost (konzumenta, podanika) držala što duže pod simbiozom:
- Od malih nogu preuzima ingerencije bioloških roditelja i pod vidom tzv dečijih prava narušava prirodnu simbiozu roditelj-dete, i već tada nameće sebe kao drugog roditelja.
- Kroz potrošački duh nameće Junk stroukove kao obrazac ponašanja (brza hrana, moda, esktremni sportovi, šund, agresija i sex na TV-u itd). Hiper stimulisanje Slobodnog Deteta dovodi do brzog zasićenja i povećanja apetita.
- Kroz sredstva informisanja drži narod u ego stanju BD dajući mu svakodnevne porcije “sveže krvi” u vidu novih skandala. Narod “žedan krvi grešnika” lakše zaboravlja na životne probleme kada čuje da je, na primer, bivši ministar prostornog planiranja u zatvoru.
- Diskauntuje ego stanje Roditelj konstantnim nametanjem novih normi. Tradicionalni moral nije poželjna kategorija u ovoj civilizaciji.
- Diskauntuje ego stanje Odrasli nedostatkom relevantnih informacija i serviranjem gotovih zaključaka kroz medije.
- Konstantno bombarduje celu ličnost porukom “ti nisi bitan/na”. Civilizacija na izgled stoukira svoje podanike porukama bitnosti, ali to je samo privid. Ispod površine gledano te poruke se iz: “ti si bitan/na” pretvaraju u “bitan je tvoj novac”, “bitan je tvoj glas na izborima”, “bitan je tvoj rad”, “bitno je tvoje telo” itd.
Što stroukiraš to ćeš i dobiti!
Ova
izreka primenjena na prethodnu priču znači: ako stroukiraš ego stanje
Deteta, a diskauntuješ ego stanja Roditelj i Odrasli, kao što to
civilizacija čini, dobićeš ličnosti sa hipertrofiranim Detetom. Takve
ličnosti će svoje potrebe i želje stavljati na prvo i često jedino
mesto, i za njihovo zadovoljenje biti spremne da beskrupulozno plate
svaku cenu. Takve ličnosti su zavisnici i pre nego što su to uopšte i
postali[1].
Iz svega rečenog sledi da je u pravu Vladeta Jerotić kada kaže: “duh našeg vremena po svojoj suštini je narkomanski”.
Zaključak
Civilizacija
pokušava da kroz svoje eksponente u vidu medija, korporacija, estrade,
kapitala, političkih stranaka i socijalnih mreža, konstantno drži svoje
podanike u zavisnosti simbiozom i Junk porukama “ti nisi bitan”. Takvi
podanici upecanog ego stanja Deteta ne mogu biti ni motor promena na
bolje, čak ni stubovi stabilnosti ovog društva kakvo jeste, a svakako ne
autentične ličnosti koje donose najbolje odluke za sebe i svoje.
Potreban je ogroman napor da se osmisli i prihvati svoja konstruktivna
uloga u ovom svetu, a prvi uslov za to je prepoznavanje i prihvatanje
sebe kao vredne, autentične i neponovljive ličnosti.
[1] Ličnost narkomana, Vladeta Jerotić, Ars Libri, 2006
Нема коментара:
Постави коментар