петак, 9. новембар 2012.

Civilizacija i bolest zavisnosti

Prvi cilj održanja svakog organizovanog sistema je održanje samog sebe, bilo da se radi o jednoćelijskom ili ljudskom organizmu, laptopu, braku ili političkoj partiji. Sistem koji nas ovde interesuje je civilizacija.
Svaka civilizacija dosad, od Egipatske i Rimske do današnje potrošačke, težila je da svojim uređenjem i ustrojstvom dovede svoje podanike u što zavisniji položaj od nje, i time obezbedi svoju stabilnost. Današnja civilizacija, bez obzira na istorijsku prevaziđenost koncepata kao što su ropstvo i kolonije, uporno iznalazi nove metode vlasti. Najvažniji metod  pređašnjih civilizacija bio je naravno strah. Danas to nije tako, a opet možemo reći da je ova današnja uspešnija od prethodnih.

Šta je to čime nas sadašnja civilizacija vezuje za sebe i sputava u spontanosti i autentičnosti?

Simbioza roditelj - dete

Najpouzdaniji način da kod nekoga razvijete sklonost ka zavisnosti i da je održavate u nedogled je simbioza. Simbioza je koncept psihološkog vezivanja gde subjekt više moći “pozajmljuje” svoja ego stanja Roditelj i Odrasli subjektu niže moći koji u simbiozi učestvuje sa ego stanjem Dete. Ova pojava je karakteristična za detinjstvo gde roditelj kao subjekt više moći mora da uloži, pored ostalih aktivnosti, hiljade i hiljade poruka “ti si bitan/na odnosno vredan/na” kako bi pomogao detetu da razvije svoja ego stanja Odraslog i Roditelja da bi tim putem dete postepeno postalo samostalno i slobodno, prestalo da bude dete i postalo odrasla ličnost.
Simbioza roditelj – dete – civilizacija

Šta ova civilizacija radi ne bi li jednu ličnost (konzumenta, podanika) držala što duže pod simbiozom:

  1. Od malih nogu preuzima ingerencije bioloških roditelja i pod vidom tzv dečijih prava narušava prirodnu simbiozu roditelj-dete, i već tada nameće sebe kao drugog roditelja.
  2. Kroz potrošački duh nameće Junk stroukove kao obrazac ponašanja (brza hrana, moda, esktremni sportovi, šund, agresija i sex na TV-u itd). Hiper stimulisanje Slobodnog Deteta dovodi do brzog zasićenja i povećanja apetita.
  3. Kroz sredstva informisanja drži narod u ego stanju BD dajući mu svakodnevne porcije “sveže krvi” u vidu novih skandala. Narod “žedan krvi grešnika” lakše zaboravlja na životne probleme kada čuje da je, na primer, bivši ministar prostornog planiranja u zatvoru.
  4. Diskauntuje ego stanje Roditelj konstantnim nametanjem novih normi. Tradicionalni moral nije poželjna kategorija u ovoj civilizaciji.
  5. Diskauntuje ego stanje Odrasli nedostatkom relevantnih informacija i serviranjem gotovih zaključaka kroz medije.
  6. Konstantno bombarduje celu ličnost porukom “ti nisi bitan/na”. Civilizacija na izgled stoukira svoje podanike porukama bitnosti, ali to je samo privid. Ispod površine gledano te poruke se iz: “ti si bitan/na” pretvaraju u “bitan je tvoj novac”, “bitan je tvoj glas na izborima”, “bitan je tvoj rad”, “bitno je tvoje telo” itd.
Što stroukiraš to ćeš i dobiti!

Ova izreka primenjena na prethodnu priču znači: ako stroukiraš ego stanje Deteta, a diskauntuješ ego stanja Roditelj i Odrasli, kao što to civilizacija čini, dobićeš ličnosti sa hipertrofiranim Detetom. Takve ličnosti će svoje potrebe i želje stavljati na prvo i često jedino mesto, i za njihovo zadovoljenje biti spremne da beskrupulozno plate svaku cenu. Takve ličnosti su zavisnici i pre nego što su to uopšte i postali[1].

Iz svega rečenog sledi da je u pravu Vladeta Jerotić kada kaže: “duh našeg vremena po svojoj suštini je narkomanski”.

Zaključak
Civilizacija pokušava da kroz svoje eksponente u vidu medija, korporacija, estrade, kapitala, političkih stranaka i socijalnih mreža, konstantno drži svoje podanike u zavisnosti simbiozom i Junk porukama “ti nisi bitan”. Takvi podanici upecanog ego stanja Deteta ne mogu biti ni motor promena na bolje, čak ni stubovi stabilnosti ovog društva kakvo jeste, a svakako ne autentične ličnosti koje donose najbolje odluke za sebe i svoje. Potreban je ogroman napor da se osmisli i prihvati svoja konstruktivna uloga u ovom svetu, a prvi uslov za to je prepoznavanje i prihvatanje sebe kao vredne, autentične i neponovljive ličnosti.

[1] Ličnost narkomana, Vladeta Jerotić, Ars Libri, 2006

Нема коментара:

Постави коментар