среда, 27. фебруар 2013.

To be valuable human being... or more valuable than others


When we buy vegetables at the market, such as tomatoes, we assess its validity based on its exterior: color, texture, softness, weight and others. We do this not because we are interested in the outside or bark, but that we are on the exterior of a better conclusion about the content that we eat. An additional problem created manufacturers and retailers who are competing to sell us more attractive as a product that is beautiful, and we often pass over the fact that the "beauty" comes at the expense of quality content.


What is the similarity between humans and tomato? First, most of them is water. Second, both emit a distinctive sound when you step on it. Third, both have and what is outside and what is inside. And another thing is: when we deal with them, we want to exist as much correlation between those inside and those outside.

Similar to the tomato, the people here today has become inclined to show others that we are beautiful / worthy / capable, etc., but to actually be. The reason for this is the nature of human relations market that is the consequence of consumerism, which is a characteristic phenomenon of prevalence of the value of products sold. In other words, if it is more important that the product is selling well and quickly but be of good quality, then much of the development and production resources will be directed at marketing. The sale itself don't recognizes product as a valuable but as more valuable than others at any given moment.

If we go back to this discussion of human relations, we can see that they increasingly take on the characteristics of the market. There is a growing desire to leave a better impression in the professional or personal life so that we can focus on appearance or packaging. Where to?

The most important need of the human soul is need for love, or other words every person has need to be recognized as a valuable human being. The more someone is valuable to us as a human being, the more we love him. Result of dissatisfaction this need is suffering.


Among others, the main psychological consequence of market character of human relations is the contamination that masks the need to be loved/valuable in the desire to be more valuable than others, ie. to "sell" better. The contamination results that a need for love is ignored and therefore unsatisfied. Today's "market" of people are unhappy individuals too hungry of love, and unaware of the reasons trying to saturate by wrong things. Hot celebrity gathered hundred thousand people at the concert that will cheer her as "perfect, sexiest, goddess", but she is also a human being and she needs to hear that is valuable to someone. Not the most valuable, but valuable! Paradoxically, it is often not heard from any of his hundred thousand or a million fans.


Excessive concern about the facade that makes people ignore the walls and the construction and cracks in them. Small cracks in the facade that occur due to the large construction issues can be masked fast with beautiful new facade. This allows large gaps to increase until they become so large that the building starts to collapse. When that happens, everyone can see that the facade was not more important than the structure. But then it is usually too late for both of them.

Whatever you reach the people who kept the banner of "Being more valuable" does not satisfy the basic need for value or love, just irritating. Whatever, all people are worthy of its very existence, and everyone can feel gratitude for small things that they feel ones they have managed to get out of the race "for the most valuable status" before this started. How come many people always miss it?

Бити вредно људско биће... или вредније од других


Када на пијаци купујемо поврће, на пример парадајз, ми процењујемо његову исправност на основу његове спољашњости: боје, текстуре, мекоће, тежине и слично. То радимо не зато што нас интересује спољашњост или кора, већ да би смо на основу спољашњости што боље закључили о садржају који ћемо јести. Додатни проблем стварају произвођачи и трговци који се надмећу да нам продају што примамљивији то јест лепши производ, а ми често прелазимо преко чињенице да та "лепота" иде на рачун квалитета садржаја.

Која је сличност између људи и парадајза? Прво, већи део је вода. Друго, оба испуштају карактеристичан звук кад се нагазе. Треће, обоје имају и оно што је споља и оно што је унутра. И још нешто је слично, а то је да када имамо посла са њима, желимо да постоји што већа корелација између оног споља и оног изнутра.

Слично као код парадајза, и код нас људи је данас постало некако претежније да покажемо другима како смо лепи/вредни/способни итд, него да то заиста и будемо. Разлог томе треба тражити у тржишном карактеру људских односа који је наравно последица потрошачког менталитета, а чије је обележје појава претежности продаје над вредношћу производа. Другим речима, ако је важније да се производ брзо и добро прода него да буде квалитетан, онда ће добар део ресурса развоја и производње бити усмерен у маркетинг. Сама продаја дакле не препознаје производ као вредан него као вреднији од других у датом тренутку.

Ако сад ово разматрање вратимо у људске односе који, мора се признати, све више попримају карактеристике тржишта, увидемо исте законитости. Све је већа тежња да на неког оставимо што бољи утисак у професионалном или приватном животу тако што ћемо се фокусирати на изглед или амбалажу. Одакле то?

Најважнија потреба људске душе је потреба за љубављу, односно потреба да особа буде препозната као вредно људско биће. Што нам је неко вреднији као људско биће, то га више волимо. Последица незадовољења те потребе је патња.


Између осталих, главна психолошка последица тржишног карактера људских односа је контаминација која маскира потребу да будемо вредни у жељу да будемо вреднији од других, тј. да се "продамо" што боље. Та контаминација чини да потреба за љубављу буде занемарена и самим тим незадовољена. Данашњи "тржишни" људи су несрећне индивидуе прегладне љубави, а несвесни разлога своје глади покушавају да се засите погрешних стварима. Популарна естрадна звезда окупи сто хиљада људи на концерту који ће јој клицати како је "савршена, најсексипилнија, богиња", али је и она људско биће коме треба само да чује како је некоме вредна. Не највреднија, него вредна! Парадоксално, она то често не чује ни од једног од својих сто хиљада или милиона обожавалаца.

Претерана брига о фасади чини да људи занемаре зидове и конструкцију и пукотине у њима. Мале пукотине на фасади које се јављају због великих у конструкцији брзо се замаскирају новим лепшим слојевима фасаде. То омогућава великим пукотинама да се повећавају све док не постану толико велике да зграда крене да се руши. Кад се то деси сви виде да фасада и није била битнија од конструкције. Али тада је обично касно за обе.

Шта год да постигну људи који се воде паролом "Бити вреднији" не задовољава основну потребу за вредношћу односно љубављу, само је раздражује. Какви год да су, сви људи јесу вредни самим својим постојањем и сви могу осећати захвалност за мале ствари коју осећају они који су успели да се измакну из трке за статус највреднијег пре него што је ова почела. Како то многима увек промакне?