Znači opet mi oni moji sa sela šalju radnu snagu, ko da ja štancujem radna mesta, a ne prekidače za šporet.
Kako ti se ovo čita ova tvoja titula: Menadžer čega.... aaa, resursa. Auuuu! Lepo. I nisi došao zato što imaš vezu, nego zato što si završio školovanje na najboljem fakultetu. Lepo, lepo. Mada, što jednom rek'o moj deda, "ne završava se školovanje kad izađeš iz škole, već kad pomisliš da sve znaš." Kod nekih je to svejedno. Ma ne mislim na tebe.
Kažeš rođače da je znanje roba. I ja bi sad verovatno trebao da kupim tu robu i da je platim lepo. Dobro, neću da te ubeđujem, samo razmišljam naglas. Robu možeš da kupiš i da prodaš. Možeš da je uništiš ako ti se ne sviđa. A znanje? E, to je malo komplikovanje rođače. Uz znanje neizbežno ide i dodatak u obliku čoveka.
Da li je onda čovek roba? Razmisli sam. Ako ti prehrambena roba zaglavi na carini pa se pokvari, lako ćeš umesto u prodavnicu kamion oterati na đubrište ili istovariti svinjama. Šta ćemo sa čovekom koji slabije radi zato što ima problem? Koga ostavi žena? Kome se razboli dete? Hoćemo ga na đubrište?
Meni sinko interesuje prvo kakav si ti čovek, pa onda kako radiš, pa tek na kraju šta znaš. Iskreno, nema neke koristi od tvog znanja ako si razmažen, svojeglav ili ako ne umeš sa ljudima. Ili ako si arogantan i bahat. Naravno da nisi, što se ljutiš, to ja samo onako.
Vidiš, svaki čovek koga ja primim ovde je sutra potencijalni šef ili direktor. Zato me interesuje kakav si čovek, umeš li da opraštaš i da li su ti bitnije brojke ili ljudi. Ne razumeš? Evo ti primer: upravljaš timom od deset ljudi i zbog uslova na tržištu prihod ti padne tako da možeš da plaćaš samo sedmoricu. Šta radiš?
Pretpostavljao sam da ćeš to reći, bolje da izgubiš trojicu, ali da ostali ostanu za punu platu isto tako motivisani. Stvar je u tome da kad imaš tim, imaš ljude koji ti veruju. I onda tim potezom gubiš i poverenje one sedmorice. Jeste, sačuvao si im platu, i onda oni ostaju da rade ne zbog tebe, nego zbog plate. Ako je tebi njihova plata bitna biće i njima. Što znači da ih zabole za tebe i tvoje probleme sa dužnicima i bankama. Što znači da će, ne raditi, nego ići na posao. I što znači da će otići čim im neko da pedeset evra više nego ti.
Lako je danas naći radnike u Srbiji, ali shvati, poslu ne trebaju radnici nego timovi.
Dakle rođače, ako hoćeš da učiš uči, ako hoćeš da radiš radi, a ako hoćeš da glumiš veliku facu onda glumi. A ako hoćeš da vodiš tim, onda prvo moraš da razumeš svoje ljude, da ih poštuješ i da im veruješ. Da uložiš u njega svoj trud, emocije i poverenje. Bez garancije da će ti se išta od uloženog vratiti, jer ako garancije tražiš, onda nisi uložio poverenje. I na kraju ono što je najvrednije, svoje vreme.
Jer tim ti je kao šuma, za jedan dan možeš da je posadiš, ali da bude kvalitetna, treba joj dvadeset godina da poraste.
Kako ti se ovo čita ova tvoja titula: Menadžer čega.... aaa, resursa. Auuuu! Lepo. I nisi došao zato što imaš vezu, nego zato što si završio školovanje na najboljem fakultetu. Lepo, lepo. Mada, što jednom rek'o moj deda, "ne završava se školovanje kad izađeš iz škole, već kad pomisliš da sve znaš." Kod nekih je to svejedno. Ma ne mislim na tebe.
Da li je onda čovek roba? Razmisli sam. Ako ti prehrambena roba zaglavi na carini pa se pokvari, lako ćeš umesto u prodavnicu kamion oterati na đubrište ili istovariti svinjama. Šta ćemo sa čovekom koji slabije radi zato što ima problem? Koga ostavi žena? Kome se razboli dete? Hoćemo ga na đubrište?
Meni sinko interesuje prvo kakav si ti čovek, pa onda kako radiš, pa tek na kraju šta znaš. Iskreno, nema neke koristi od tvog znanja ako si razmažen, svojeglav ili ako ne umeš sa ljudima. Ili ako si arogantan i bahat. Naravno da nisi, što se ljutiš, to ja samo onako.
Vidiš, svaki čovek koga ja primim ovde je sutra potencijalni šef ili direktor. Zato me interesuje kakav si čovek, umeš li da opraštaš i da li su ti bitnije brojke ili ljudi. Ne razumeš? Evo ti primer: upravljaš timom od deset ljudi i zbog uslova na tržištu prihod ti padne tako da možeš da plaćaš samo sedmoricu. Šta radiš?
Pretpostavljao sam da ćeš to reći, bolje da izgubiš trojicu, ali da ostali ostanu za punu platu isto tako motivisani. Stvar je u tome da kad imaš tim, imaš ljude koji ti veruju. I onda tim potezom gubiš i poverenje one sedmorice. Jeste, sačuvao si im platu, i onda oni ostaju da rade ne zbog tebe, nego zbog plate. Ako je tebi njihova plata bitna biće i njima. Što znači da ih zabole za tebe i tvoje probleme sa dužnicima i bankama. Što znači da će, ne raditi, nego ići na posao. I što znači da će otići čim im neko da pedeset evra više nego ti.
Lako je danas naći radnike u Srbiji, ali shvati, poslu ne trebaju radnici nego timovi.
Dakle rođače, ako hoćeš da učiš uči, ako hoćeš da radiš radi, a ako hoćeš da glumiš veliku facu onda glumi. A ako hoćeš da vodiš tim, onda prvo moraš da razumeš svoje ljude, da ih poštuješ i da im veruješ. Da uložiš u njega svoj trud, emocije i poverenje. Bez garancije da će ti se išta od uloženog vratiti, jer ako garancije tražiš, onda nisi uložio poverenje. I na kraju ono što je najvrednije, svoje vreme.
Jer tim ti je kao šuma, za jedan dan možeš da je posadiš, ali da bude kvalitetna, treba joj dvadeset godina da poraste.
Нема коментара:
Постави коментар