Primetio
sam da ljudi nerado ostavljaju kritike na blogove koje pročitaju, čak
iako se ne slažu sa pročitanim. Pohvale su daleko zastupljenije: divno,
bajno, krasno, dražesno, ne previše duge uz nezalobilazne smajliće :-D,
;-), :-P - možda navike od SMSanja. Hm, zašto je to tako? Šta nam
izostanak kritika i oskudnost autentičnosti poručuje?
Pre nego što krenem u bilo kakvo razmatranje želeo bih da definišem zdravu kritiku kao skretanje pažnje na realne nedostatke dela ili celine materijala koji se ocenjuje. Takva kritika je uvek dobronamerna, a stav prema kritikovanome blagonaklon. Iz pozicije TA, smatrajući da su stroukovi na biće i ponašanje neodvojivi, zdrava i dobronamerna kritika iz Odraslog je uvek pozitivan strouk.
Da je ovo što pišem tačno, uverio sam se sam više puta pišući određene tekstove i kačeći ih i izlagajući u raznim okruženjima. Za isti tekst sam dobijao veoma različit odziv u zavisnosti od stepena intimnosti slušalaca ili čitalaca. Uz to neki ljudi jednostavno odbijaju da kritikuju i kritika se ne nalazi na njihovim meniju. Njih i one iz druge krajnosti koje zbog materijalnih ili psiholoških razloga kritikuju sve i svašta bez rasuđivanja ovde ćemo zaobići.
Evo dakle šta sam uočio - ukratko:
Prvo, zdravu kritiku ćete jako retko dobiti u javnom okruženju kakvo je u slučaju blogovanja. Javno okruženje je nekako prevashodno rezervisano za plitke pohvale, lajkove, smajlije i ostale štake i proteze politički korektnog potrošačkog mentaliteta.
Drugo, intimno okruženje se više udubi u materiju, izdašnije je za zdravu kritiku i u istoj meri uzdržanije od pređepomenutih štaka i proteza.
Treće i najbitnije - zdrava kritika obavezuje i onoga ko upućuje i onoga ko prima, i za nju obe strane moraju biti sposobne. Kritika zahteva preispitivanje, i može se doživeti kao neprijatna. Čak iako je upućena najpažljivije i najpromišljenije, može se shvatiti kao zlonamrena u meri u kojoj je primalac kritike sujetan. Zato se mora dati promišljenije, a promišljenost podrazumeva uloženi trud. A trud se ulaže u meri u kojoj je bitan onaj oko koga se trudimo.
I kakve sad ovo veze ima sa narkomanijom?
Otvoreno društvo je društvo bez apsolutnih vrednosti, kako ga je definisao njegov ideolog Džorž Soroš (ima tu još štošta ispod žita, ali ćemo se zadržati na ovoj definiciji). Većina društava (o državama ima sve manje smisla govoriti) današnje Anglo Saksonske civilizacije, kojoj i mi pripadamo, ima tendenciju pomaka ka Otvorenom društvu. Svako ima pravo na svoju verziju istine i sledstveno tome, na svoje pravo da bude “u pravu”. Zato FB nema dislike dugme i zato će zdrava kritika sve manje biti zastupljena u javnom domenu, potom i u intimnom, što će za posledicu imati još veće otuđenje ljudi jednih od drugih i i još veću glad za međusobnom pažnjom. Ta glad se ne može zadovoljiti uživanjima i materijalnim zadovoljstvima koje nam Otvoreno društvo nudi. Civilizacija zasnovana na pohlepi i zavisnostima nezadrživo ubrzava prema svome kraju.
Pre nego što krenem u bilo kakvo razmatranje želeo bih da definišem zdravu kritiku kao skretanje pažnje na realne nedostatke dela ili celine materijala koji se ocenjuje. Takva kritika je uvek dobronamerna, a stav prema kritikovanome blagonaklon. Iz pozicije TA, smatrajući da su stroukovi na biće i ponašanje neodvojivi, zdrava i dobronamerna kritika iz Odraslog je uvek pozitivan strouk.
Da je ovo što pišem tačno, uverio sam se sam više puta pišući određene tekstove i kačeći ih i izlagajući u raznim okruženjima. Za isti tekst sam dobijao veoma različit odziv u zavisnosti od stepena intimnosti slušalaca ili čitalaca. Uz to neki ljudi jednostavno odbijaju da kritikuju i kritika se ne nalazi na njihovim meniju. Njih i one iz druge krajnosti koje zbog materijalnih ili psiholoških razloga kritikuju sve i svašta bez rasuđivanja ovde ćemo zaobići.
Evo dakle šta sam uočio - ukratko:
Prvo, zdravu kritiku ćete jako retko dobiti u javnom okruženju kakvo je u slučaju blogovanja. Javno okruženje je nekako prevashodno rezervisano za plitke pohvale, lajkove, smajlije i ostale štake i proteze politički korektnog potrošačkog mentaliteta.
Drugo, intimno okruženje se više udubi u materiju, izdašnije je za zdravu kritiku i u istoj meri uzdržanije od pređepomenutih štaka i proteza.
Treće i najbitnije - zdrava kritika obavezuje i onoga ko upućuje i onoga ko prima, i za nju obe strane moraju biti sposobne. Kritika zahteva preispitivanje, i može se doživeti kao neprijatna. Čak iako je upućena najpažljivije i najpromišljenije, može se shvatiti kao zlonamrena u meri u kojoj je primalac kritike sujetan. Zato se mora dati promišljenije, a promišljenost podrazumeva uloženi trud. A trud se ulaže u meri u kojoj je bitan onaj oko koga se trudimo.
I kakve sad ovo veze ima sa narkomanijom?
Otvoreno društvo je društvo bez apsolutnih vrednosti, kako ga je definisao njegov ideolog Džorž Soroš (ima tu još štošta ispod žita, ali ćemo se zadržati na ovoj definiciji). Većina društava (o državama ima sve manje smisla govoriti) današnje Anglo Saksonske civilizacije, kojoj i mi pripadamo, ima tendenciju pomaka ka Otvorenom društvu. Svako ima pravo na svoju verziju istine i sledstveno tome, na svoje pravo da bude “u pravu”. Zato FB nema dislike dugme i zato će zdrava kritika sve manje biti zastupljena u javnom domenu, potom i u intimnom, što će za posledicu imati još veće otuđenje ljudi jednih od drugih i i još veću glad za međusobnom pažnjom. Ta glad se ne može zadovoljiti uživanjima i materijalnim zadovoljstvima koje nam Otvoreno društvo nudi. Civilizacija zasnovana na pohlepi i zavisnostima nezadrživo ubrzava prema svome kraju.
zanimljivo je da si primetio, odnosno da si lepo 'analogizirao' pojavu 'unlike-izma'. Ti meni serdare a ja tebi vojvodo. Živo me samo interesuje kako će izgledati logičan kraj ovakvog stanja, matematički posmatrano, da li će sagoreti ili će jednostavno pregoreti...
ОдговориИзбришиPravo da ti kažem, kad god sednem za kompjuter mislim da sam nešto kriv, pa sam sav u žurbi, da što pre završim. Uvek su me terali s kompjutera kad sam bio mali. Stoga mislim da imamo mnogo čitača a malo progovarača.
Pozdrav!
Sagoreti ili pregoreti, koja je razlika... u svakom slučaju nisam optimista što se istorijskog domena tiče.
ОдговориИзбришиZa katastrofalan odnos između pregovarača i čitača si u pravu, mada ne vidim kakve veze ima teranje od kompa sa tim.
Pozz
Kako su ono Rusi zvali svoju ekonomsku politiku? Uravnilovka? Svi isti? Gledam svoje klince. Super su deca, necu da kukam. Ali oni nemaju onu radost detinjstva koju sam ja imao, koju jos uvek mozda imam. Ranije je bilo pogrdno za nekoga reci da je STARMALI. Sada je to normalno. Svoje misljenje, pa makar i pogresno, nemaju. I ono sto je najgore ovo je stanje FB generacija. Rizikujem sa izjavom da je zadnje sto je vredelo bilo PLAZMA generacija.
ОдговориИзбришиTu je jos jedan problem upotreba stranih reci i izraza i gde treba i gde ne treba. Mirko cemu "stroukovi na biće i ponašanje..."?
Poceli smo da zaboravljamo svoj jezik, p nije ni cudo sta nam se sve desava.
Što se tiče upotrebe stranih reči (i ovo što sad pišem latinicom po inerciji ne spada u Srpski) tu je uvek gazda onaj ko postavi standard. Zamisli da odlučimo (ko naša braća) da npr ne koristimo stranu reč automobil, nego npr samohod ili tako nešto.
ОдговориИзбришиPomenuti stroukovi su iz psihologije, tačnije transakcone analize kojom se amaterski bavim neko vreme. Strouk je jedinica socijalnog prepoznavanja. I u engleskom jeziku upotreba tog termina nije najadekvatnija, ali čovek koji je to provalio je to tako nazvao i šta sad. Moje podvlačenje tog pojma u blogu je provokacija mojih TA fb prijatelja (očigledno neuspešna) jer sam kritiku definisao kao pozitivan strouk. Inače stroukovi prema sadašnjoj podeli su klasifikovani prema prijatnosti na pozitivne i negative, i tu bi kritika bila negativni strouk. Ja se trudim da kriterijum definicije pomerimo sa prijatnosti (što je svojstveno potrošačkom mentalitetu) prema konstruktivnosti i da pozivitan strouk bude ono što je korisno, a ne što je samo prijatno. U tom svetlu, realna dobronamerna kritika je svakako pozitivan strouk, bez obzira što je neko može doživeti kao neprijatnu.
Dragi Mirko, pokrenuo si jako zanimljivu temu. Ono o čemu govoriš podelila bih na spremnost da se kritikuje i umeće da se kritikuje. A i jedno i drugo nesumnjivo uključuje i pitanje motivacije.
ОдговориИзбришиPrimetila bih da upućivanje zdrave kritike, konstruktivne ne mora uvek biti pobuđeno blakonaklonošću. Tu su svakako i drugi lični razlozi i interesi. A d ali će ta kritika završiti kao pozitivan strouk rekla bih da najviše zavisi od razumevanja i otvorenosti primaoca.
Zdrava kritika, dalje, u javnoj sferi jeste ređa ali je ima. Štaviše rekla bh d amnogo ima nekonstruktivne kritike i preuranjene (često ljudi i ne pročitaju tekst do kraja ali žure da ga diskredituju). Ono što tu takođe primećujem a tiče se pohvala i smajlića kao što kažeš, je ona psihologija mase koja u moru pozitivnih komentara ne dopušta kritiku, kakvu god. I ta vrsta nekritičnosti prisutna je u našem društvu i u drugim setinzima.
Intimnije okruženje može delovati kao što ti kažeš, ali i upravo suprotno. Upravo može biti nekonstruktivno podržaajuće ili nespremno da kritikuje, pa medalja opet ima dve strane..
Zašto ne postoji dislike dugme? Možda najprostije rečeno nismo spremni za njega. Jer koliko bi bilo dislike-ova koji su zdrava kritika a koliko, kako bi ti možda rekao - junk dislike-ova...
Kad je reč o narkomaniji, kao uostalom i o pušenju, alkoholozmu i uopšte onome za šta bi kucnuli u drvo ili rekli "ne daj bože", krtike ima i previše, kao i otpisivanja, stigmatizacije, a ona je retko "zdrava" i motivišuća.
Predložila bih ti da napišeš nešto i o efektima tzv. zdrave kritike ali o onom aspektu koliko ih često nema ili kritka na koncu završi jalovo, i to i na mikro i na makro nivou. Mislim da se i ta kritika može zloupotrebljavati čak iako je "tehnički" korektno data.
Eh napisah svašta, no zadovoljstvo je čitati blog koji inspiriše neku diskusiju :)
Puno pozdrava!
Kolegnice draga,
Избришиhvala ti na ovolikom komentaru.
Ajd samo još da nešto razjasnimo. Kažeš da upućivanje zdrave kritike ne mora biti pobuđeno blagonaklonošću. Interesovalo bi me koji bi drugi motivi bili, da ne promašm nešto metodološki.
Što se dislajk dugmeta tiče, ovako potrošački ziveći sve smo manje spremni za njega. Jednostavno ljudi hoće da se osećaju prijatno, a da se ne osećaju neprijatno i nemaju vremena da bas razmišljaju o tome.
Zadovoljstvo je diskutovati sa tobom :)
Puno te pozdravljam!