Nova Godina, Srpska i uz to još Srećna

Prošlo je skoro dvadeset godina od poslednjeg dočeka "srpske" nove godine na kom sam prisustvovao. Iskren da budem, i onda sam imao problem da se prepustim opštem raspoloženju "ludila i zezanja", ali su tada određene količine alkohola to mogle da reše.

Sinoć smo se žena i ja sasvim nenadano našli na jednom dočeku. Prijatelj, sa kojim smo se trebali porodično videti, dobio je izmenu u rasporedu i morao je otputovati ranije, pa je jedini termin za druženje sa njim i njegovom ženom, mogao biti upravo sinoćnji. Ajd dobro, važno da se mi ispričamo.

Sva sreća, stigli smo malo ranije, pa smo sa dragim ljudima imali malo vremena da se zaista ispričamo, jer kada je grunula ono što zovu muzika, mogli smo samo da igramo pantomime i (baš) gluvih telefona. Pošto je prošlo više od trideset godina kako sam poslednji put igrao te igre, ostatak večeri sam udobno sedeo na svojoj stolici od mahagonija, jeo i posmatrao prisutne.

Utisci:

1. Preterivanje u svemu. Jelu, piću, pušenju, drogiranju, dranju, skakanju, znojenju, glumatanju. Možda najviše u glumatanju.
2. Muškarci sa viškom progesterona i manjkom dlaka u obrvama, a naročito pevač. Dobro je zvučao za razliku od cica koje su kasnije zgrabile mikrofon.
3. Pevačice sa nogama do brade i čizmama do pupka. Čim su ušle u salu videlo se da su tu zbog para, doduše bio sam u zabludi oko šifre delatnosti dok nisu počele da skiče u mikrofon.
4. Od svih koji su se "ludo zabavljali", zaista je uživalo samo par ljudi. Svi ostali su glumili estradne zvezde i emitovali okolini nešto kao: "Vidite kako mi je super, kako se dobro zabavljam." Za njih se celo veče na kraju svede na novi FB status.

Nekoliko stvari me stvarno iznenadilo:

1. Bilo je više ljudi preko 60 nego ispod 40. U jednom trenutku sam pomislio da smo zalutali na sastanak SUBNORa.
2. Prvo su poskakale žene ovih preko 60. Muzika je krenula da ih vraća u mladost Leblju i Solju, pa Čorbom, pa ranim Zdravkovim radovima. Taman sam očekivao da će na red doći Korni grupa i Siluete, kad   udariše po Pinku.
3. Sve žene ovih preko 60 su znale sve pesme napamet, pri tome ne mislim na Zdravka iz '70 tih, nego na  nove Pink "hitove" za koje ja (u svojoj zatucanosti) nisam ni čuo

Najjači utisak je bio čestitka pevačice u ponoć, koja kao da je sa šipke sišla, čestita svima "pravoslavnu" novu godinu. Što je mnogo, mnogo je.

Previše, previše foliranja. Konstantan rad na fasadi dok se konstrukcija zanemaruje. Devojčice se trude da izgledaju kao devojke, devojke kao žene, a žene opet kao devojke. Muškarci isto tako. Niko od njih nije zadovoljan onim što jeste i svi bi da budu neko drugi, neko ko je autentičan i ima više prijatelja na fejsu. 

Jebiga, moji zaključci nisu baš u "prazničnom duhu". Ovo nema nikakve veze sa novom godinom, Srbijom, pravoslavljem, a ponajmanje sa srećom. Ima samo sa nezasitim apetitima i promašenim ciljevima. A opet, siguran sam da se iza ovih isfoliranih fasada kriju divni ljudi. Kako doći do njih?

Sve u svemu jedna velika šarena laža, bajka za decu posle koje ta deca ustaju sa mamurlukom. A od vremena kada sam mogao potpuno da se prepustim takvim bajkama prošlo skoro je četrdeset godina.