Civilizacija i bolest zavisnosti

Prvi cilj održanja svakog organizovanog sistema je održanje samog sebe, bilo da se radi o jednoćelijskom ili ljudskom organizmu, laptopu, braku ili političkoj partiji. Sistem koji nas ovde interesuje je civilizacija.

Svaka civilizacija dosad, od Egipatske i Rimske do današnje potrošačke, težila je da svojim uređenjem i ustrojstvom dovede svoje podanike u što zavisniji položaj od nje, i time obezbedi svoju stabilnost. Današnja civilizacija, bez obzira na istorijsku prevaziđenost koncepata kao što su ropstvo i kolonije, uporno iznalazi nove metode vlasti. Najvažniji metod  pređašnjih civilizacija bio je naravno strah. Danas to nije tako, a opet možemo reći da je ova današnja uspešnija od prethodnih.

Šta je to čime nas sadašnja civilizacija vezuje za sebe i sputava u spontanosti i autentičnosti?

Simbioza roditelj - dete

Najpouzdaniji način da kod nekoga razvijete sklonost ka zavisnosti i da je održavate u nedogled je simbioza. Simbioza je koncept psihološkog vezivanja gde subjekt više moći “pozajmljuje” svoja ego stanja Roditelj i Odrasli subjektu niže moći koji u simbiozi učestvuje sa ego stanjem Dete. Ova pojava je karakteristična za detinjstvo gde roditelj kao subjekt više moći mora da uloži, pored ostalih aktivnosti, hiljade i hiljade poruka “ti si bitan/na odnosno vredan/na” kako bi pomogao detetu da razvije svoja ego stanja Odraslog i Roditelja da bi tim putem dete postepeno postalo samostalno i slobodno, prestalo da bude dete i postalo odrasla ličnost.

Konstruktivna teorija strouka

[1]Sažetak: Konstruktiva teorija strouka pokušava da da svoj doprinos sagledavanju suštine stroukova i njihovog uticaja na razvoj ličnosti uključivanjem novih kriterijuma. Pored dosadašnjih kriterijuma (stimulans, realnost) konstruktivna teorija uključuje nove kriterijume odnosno elemente strouka koji direktno indikuju vrednost stroukiranog, i to su su bitnost (poruka ti si Bitan/na) i OK-ness (ti si OK). Na osnovu tih kriterijuma stroukovi mogu biti: Pahulja, Bodlja, Junk i Diskaunt. Na kraju, posebna pažnja je obraćena na Junk Stroukove - Stroukove koji otpisuju bitnost subjekta pod vidom prijatnosti, kao fenomenu današnje civilizacije i njihovom delovanju na ličnost.

Bitnost i Vrednost

Bern je definisao Strouk kao jedinicu socijalnog prepoznavanja. U tom smislu strouk je poruka koja prepoznaje nečiju egzistenciju. Implicitna pretpostavka je da je taj neko dovoljno bitan da je njegova egzistencija prepoznata i potvrđena od drugih. Na osnovu ove pretpostavke Diskaunt je nedostatak Strouka, dakle negacija nečije egzistencije i vrednosti kao ljudskog bića[2].

Smatramo da je doživljaj lične vrednosti najbitniji temelj psihološkog zdravlja, pa stoga ističemo značaj stroukova koji taj doživljaj podržavaju, a to su stroukovi koji ističu bitnost kao meru socijalnog prepoznavanja (B+) i istovremeno izražavaju simpatiju prema stroukiranome (OK+).

VREDNOST = BITNOST + OK

Konstruktivan strouk nosi afirmativnu poruku o vrednosti stroukiranog.

Strouk kao hrana

Covek zadovoljava sve svoje gladi stroukovima, bilo da stroukira sebe, drugog ili prima strouk.

Gladi:

1.    Nagoni za održanje života (za hranom, vodom, vazduhom, toplotom)

2.    Nagoni za održanje vrste (seksualni kontakt sa jedinkom iste vrste suprotnog pola, nagon za obezbeđenjem i stroukiranjem potomstva do njegove zrelosti)

3.    Nagon za bitisanjem/bitnošću, a pod tim podrazumevamo potrebe za smislom, voljenošću, prepoznavanjem, pripadanjem.

4.    Iz gladi za stroukovima proizilazi i glad za strukturom kao optimalnom načinu “unosa” stroukova.

Malo dete ne može preživeti bez roditeljskih stroukova, i njemu treba puno nege, pažnje i uveravanja u njegovu bitnost odnosno vrednost. Odrastao čovek može preživeti u uslovima neprepoznavanja socijalne sredine, zato što ume stroukira sebe. U meri u kojoj odrastao čovek ima ukorenjen doživljaj vlastite bitnosti/vrednosti u toj meri su mu manje potrebni stroukovi koji prepoznaju tu bitnost/vrednost “spolja”. Ljudi koji su pod uticajem maladaptacije na neku situaciju u detinjstvu stekli doživljaj sebe kao nebitne (J-T-, J-T--, J-T+) i dalje će pokušavati da dosegnu sopstvenu bitnost/vrednost tražeći stroukove kroz igranje nesvesnih igara.

Konstrukcija Strouka

Strouk je jedinica zadovoljavanja covecije gladi u tri dimenzije: stimulusnoj, funkcionalnoj i transakcionoj.

Slika 1. Konstrukcija strouka

U današnjoj potrošačkoj civilizaciji važi fraza da ambalaža prodaje proizvod. Ako je to tako, onda možemo reći da stimulans prodaje strouk. Na osnovu stimulusa procenjujemo strouk kao prijatan ili neprijatan.

Šta znači biti OK

Izraz OK ima svojstvo adapacije na okolinu koja ga primenjuje i kao takav može zauzeti ceo spektar kvaliteta (koji se lepi osobi ili ponašanju koje se procenjuje) od “jeste dobar” preko “ne škodi” do “ko ga jebe”. U različitim situacijama OK se tumači različito, a kriterijum je vezan za fokus stremljenja ličnosti u određenom kontekstu. 

Tako u zoni preživljavanja imamo fokusiranost na preživljavanje i stoga je logično da se OK smatra ono što tome cilju ide u prilog, a ono što preživljavanju ne ide u prilog ili što ga ugrožava, to se deklariše kao NE OK. U drugoj zoni, zoni komfora, fokus je na uživanju, tako da se OK može smatrati aktivnost koja može ugroziti život, kao na primer ekstremni sport, sve dok donosi određeno uživanje u uzbuđenju i statusu učesnika. U trećoj zoni, zoni smisla, OK može biti aktivnost koja je svrsishodna, čak iako ugrožava životi i nije prijatna - na primer iscrpljujući naučni rad.

Наркоманка или позната списатељица

Последњих недеља актуелна је предизборна кампања, а у њој као једна од коски за бирачку масу, вест да је позната списатељица ухапшена због куповине и поседовања кокаина од, тако се чини, још познатијег дорчолског дилера Шонета.

Шта је ту чудно? Када се обичној особи догоди нешто што се коси са општим моралним нормама она испољава осећања кајања, жаљења, она се рецимо извини јавности и томе слично. Овде међутим није тако. Ова особа се понаша веома арогантно, као да се неко њој треба извињавати. То се донекле уклапа у њен психолошки профил екстремисте коме треба непријатељ да би се осећао да је жив[1]. Као и њене колеге, од којих неки са сличном хобијима седе у скупштини па их нећемо помињати, и она је крајем осамдесетих и почетком деведесетих заступала и пропагирала ултра национал шовинистичке ставове и чак била избачена из националистичког гласила какви су Погледи због расизма према црнцима[2].

Та групица је у другој половини деведесетих доживела радикалан преокрет заузимајући једнако екстремну идеолошку позицију која иде дотле да све што је домаће и традиционално прогласи за назадно, труло и токсично, чак и баналности као што је ручак Новака Ђоковића[3].

Разлози овог преумљења немају наравно никакве везе за идеологијом и политичким ставовима. Они су чисто психолошки. Да ли ту зависност има своје место? Претпостављам да има, код дотичне као и код њених колега који се помињу по истим навикама - сетите се слогана "Од нас зависи!" Београдски Синдикат у песми Човек даје веома прецизну дијагнозу:
...
Полтрони око тебе воле када држиш банку, имаш комплекс јер ниси никад био мангуп.  
Зато скупљаш крими друштво да са њима пијеш кафу, донаторе кријеш шатро они су у страху.
Трула је фора кад те цимају за дрогу, због тог` се само примају, нервирају на блогу....


Степен ароганције који дотична емитује је огроман, као бели медвед вечног естаблишмента: "Дрогирала сам се, па шта!" Као јавна личност ово може бити је начин постизања популарности, (добро не баш као хрватска певачица, али ни труд није био исти), али овде се ради и о томе да између осталог дотична ради у просвети као предавач на неком приватном факултету..

Питање је да ли неко ко ради у просвети треба или не треба да испуњава одређене норме понашања у свом животу? Не верујем да би већина родитеља била одушевљена кад би сазнала на пример да је учитељица њиховог детета стриптизета или дугогодишњи уживалац хероина. Или да је учитељ интернет педофил толико професионалан да никада не би руку спустио на дете. Професионални возачи аутобуса имају редовне контроле на алкохол. Зашто слично не би увели и нашим учитељицама који раде ништа мање одговоран посао. Цена таквог уређаја није велика и могао би се лако инсталирати у сваку зборницу. Или можда још боље, у скупштину?


Па добро шта сад са целом овом причом? Шта има везе што нам наркомани седе у скупштини и за катедрама? Добро знамо да су седели до сада и да ће седети и убудуће. Ова афера неће у систему ништа променити.

Али, промениће у нама и већ мења. Сетите се пре десет година како нико од политичара није смео да помене преговарање о статусу Косова, а сад је то признање нешто што се подразумева, само зато што неко сувише радикалан (опет ми о њему) сво време некажњено пропагира ствари због којих би у неокупираној земљи одавно био у затвору. Да ли је неко могао да помисли да ћемо ући у НАТО? Или да ћемо бити мутави током отцепљење Војводине. Да не буде да причам само о политици, некад је секс афера означавала крај јавне каријере, или би је бар озбиљно уздрмала - сетите се Џери Ли Луиса. Данас је објављивање наводно украдених порно снимака поуздан пут повећавања рејтинга и профита.


Ради се о томе да се систем вредности мења, и то да га данас код нас мењају они најгори од нас. Што пре схватимо да су поменута списатељица и њен колега политичар трендсетери пре ћемо увидети каквим нас трендовима воде. А уз кокаин и хероин све је то лакше прогутати.




[1] Иво Андрић, ex ponto
[2] Слика, звук и моћ: огледи из поп-политике, Миша Ђурковић, МСТ Гајић, Београд, 2009
[3] http://www.youtube.com/watch?v=TI8vOLudAvk

Дружење са родитељима

Јутрос сам имао једну јако занимљиву и пријатну обавезу. Као и сваке године предшколска установа у коју тренутно иде мој син, организовала је "дружење са родитељима". Тај дан родитељи дођу заједно са децом и осмисли се активност којом ће се заједно бавити.

Сјајна идеја. Као и прошле године са Милицом, тако сам и сада инсистирао да са Светозаром, уместо подразумеваног родитеља маме, идем ја.

Прошле године смо правили костим, а ове украшавали неки мараму. Да не дужим око детаља, све што смо правили јако је лепо испало, а оба дружења су била јако слична. Прво, родитељи око трећине деце уопште нису дошли. Друго, осим пар деце, сва су одустала од посла после првих неколико минута и кренула у јурњаву, а њихове маме су и даље вредно радиле не примећујући губитак смисла саме активности. Треће, у мноштву дивних младих мама једини тата сам био ја :)

 Посматрајући оба дружења, могу се извући два закључка:

1. Родитељи не раде довољно са децом, и ту мислим на прави рад, а не на играње или домаће задатке
2. Тате се не баве довољно децом. Тачније, негде се не баве довољно, а негде нимало.

Разумем да је време тешко и да се мора много радити да би обезбедила егзистенција. Али одрастање деце неће сачекати "неке боље дане", оно пролази и шта урадимо сад то остаје за навек и нама и њима. Поред тога, код сваког родитеља постоји мноштво активности које саме по себи немају никакав смисао, а време уложено у њих било би много плодније ако би се уложило у децу. Ако би сви смањили дружење са телевизором, фејсбуком или кафаном само за пола, и то време проводили са децом, стопа малолетничког криминала и наркоманије би се смањила вишеструко.

Много више волим причу о дечијим потребама него о дечијим правима. Дечаци имају потребу да одрасту у мушкарца, а како је најзаступљенији облик учења код деце учење по моделу, то значи да им је за то једноставно потребан модел. Или како се то каже, неко на кога ће се угледати. Неко од кога ће научити да раде, да размишљају, да буду срећни, да плачу кад треба, да заштите другог, да цене поштење и доследност и још много тога.

Без доброг примера какав би мушкарац требао бити, дечаци ће вероватно постати агресивни, пасивни, феминизирани или вечити бунтовници. Сваки од ових облика облика понашања има, евентуално поред других, као главни узрок синдром одсутног оца.

У народу је присутно једно веровање које каже да је мајка стуб породице коју отац треба да обезбеди споља. То је у нека друга времена имало смисла, али данас своди улогу мушкарца на донатора сперме и новца. Наравно, од тога постоји важнија улога за мушкарца у породици. Ко хоће да од деце добије титулу Оца, он мора да им донира целог себе.

Kritika i narkomanija

Primetio sam da ljudi nerado ostavljaju kritike na blogove koje pročitaju, čak iako se ne slažu sa pročitanim. Pohvale su daleko zastupljenije: divno, bajno, krasno, dražesno, ne previše duge uz nezalobilazne smajliće :-D, ;-), :-P - možda navike od SMSanja. Hm, zašto je to tako? Šta nam  izostanak kritika i oskudnost autentičnosti poručuje?

Pre nego što krenem u bilo kakvo razmatranje želeo bih da definišem zdravu kritiku kao skretanje pažnje na realne nedostatke dela ili celine materijala koji se ocenjuje. Takva kritika je uvek dobronamerna, a stav prema kritikovanome blagonaklon. Iz pozicije TA, smatrajući da su stroukovi na biće i ponašanje neodvojivi, zdrava i dobronamerna kritika iz Odraslog je uvek pozitivan strouk.

Da je ovo što pišem tačno, uverio sam se sam više puta pišući određene tekstove i kačeći ih i izlagajući u raznim okruženjima. Za isti tekst sam dobijao veoma različit odziv u zavisnosti od stepena intimnosti slušalaca ili čitalaca. Uz to neki ljudi jednostavno odbijaju da kritikuju i kritika se ne nalazi na njihovim meniju. Njih i one iz druge krajnosti koje zbog materijalnih ili psiholoških razloga kritikuju sve i svašta bez rasuđivanja ovde ćemo zaobići.

Evo dakle šta sam uočio - ukratko:

Prvo, zdravu kritiku ćete jako retko dobiti u javnom okruženju kakvo je u slučaju blogovanja. Javno okruženje je nekako prevashodno rezervisano za plitke pohvale, lajkove, smajlije i ostale štake i proteze politički korektnog potrošačkog mentaliteta.

Drugo, intimno okruženje se više udubi u materiju, izdašnije je za zdravu kritiku i u istoj meri uzdržanije od pređepomenutih štaka i proteza.

Treće i najbitnije - zdrava kritika obavezuje i onoga ko upućuje i onoga ko prima, i za nju obe strane moraju biti sposobne. Kritika zahteva preispitivanje, i može se doživeti kao neprijatna. Čak iako je upućena najpažljivije i najpromišljenije, može se shvatiti kao zlonamrena u meri u kojoj je primalac kritike sujetan. Zato se mora dati promišljenije, a promišljenost podrazumeva uloženi trud. A trud se ulaže u meri u kojoj je bitan onaj oko koga se trudimo.

I kakve sad ovo veze ima sa narkomanijom?

Otvoreno društvo je društvo bez apsolutnih vrednosti, kako ga je definisao njegov ideolog Džorž Soroš (ima tu još štošta ispod žita, ali ćemo se zadržati na ovoj definiciji). Većina društava (o državama ima sve manje smisla govoriti) današnje Anglo Saksonske civilizacije, kojoj i mi pripadamo, ima tendenciju pomaka ka Otvorenom društvu. Svako ima pravo na svoju verziju istine i sledstveno tome, na svoje pravo da bude “u pravu”. Zato FB nema dislike dugme i zato će zdrava kritika sve manje biti zastupljena u javnom domenu, potom i u intimnom, što će za posledicu imati još veće otuđenje ljudi jednih od drugih i i još veću glad za međusobnom pažnjom. Ta glad se ne može zadovoljiti uživanjima i materijalnim zadovoljstvima koje nam Otvoreno društvo nudi. Civilizacija zasnovana na pohlepi i zavisnostima nezadrživo ubrzava prema svome kraju.

Stroke Nutritionism

This draft intends to extend stroke theory and to make easier to define some appearances of nowadays individual society, particularly non quality strokes that overwhelm us, act alienating and make us addictive to them - Junk strokes.

1. Recently I had proposal to extend Berne’s definition of stroke as “unit of social recognition” into “unit of life recognition” or “unit of recognition between living beings”. Reasons:

●     We can stroke ourself

●     We can stroke a dog, receive stroke from him and even develop empathy

●     We can stroke a flower in a pot and feel well when we recognize that our stroke makes good to it

2. Every stroke carry importance message, whether we stroke loved one, enemy, ourself, fish in aquarium or rose in the garden. Verbal or physical, desired or unwanted, conditional or unconditional, positive or negative, pleasure or painful, low or high intensity... every stroke in some level is carrying message: "You are important". We all need to be loved, thats meant important to someone - and that is impossible if we dont recieve srokes from him/her. Lack of strokes/being important cause us to do various weird things - and I think most end up playing games. Beside and under that, there are lot of available stroke sources in consumer society which gives us an instant stroke/pleasure, but in essence never give long term satisfaction: shopping, internet and its colorful corners, TV (realities, quizzes, series, commercials...), food abuse, luxury, body building, vanity, sex,..... and as crown legal and illegal drugs. Any stroke who’s purpose is only instant pleasure is Junk stroke. Those strokes have no essence and carry no message: “You are important”. Person who is asking for such strokes by default DON’T has “I am OK” attitude.

Example: FOOD

Mike has had hard day, and and on the end of it he used to take a bucket of ice cream and get stoned in front of some reality show. He is aware that ice cream as food isn’t healthy and reality shows won’t make him clever, but he just wanted to steal a bit of pleasure. This Junk stuff, i.e. the ice cream and the reality show, won’t make him satisfied, because both are focused on momentary pleasure, not on long term satisfaction or wellness. Given that he is aware that both of these aren’t healthy/quality, and he still gives that to himself, he also gives himself a message: “I am not important, (but I wish to feel good).” Unfortunately, things deprived of the essence, don’t have the ability to make anyone feel good, just to make a similar short term illusion.
 

Example: SEX

If two people who share some feelings have sex, this sex action makes them to feel pleasure but also has important function - building relationship, having a baby, etc. Both parties are giving message “you are important to me, and I want you to feel well” to each other. But, if two persons don’t have any feelings to other, by doing sex they only want instant pleasure and nothing more. Both parties are sharing message: “I want to feel well, and you are device for that (implicitly - you are not important)”. Such SEX can lead to addiction, not the one based on feelings.

3. Stroke has its form and essence which determine stroke sense. Sense of quality stroke is life itself - survival or enhancement of life quality. Sense of bad stroke (for example unconditional negative stroke or discounting) is degradation of life, and sense of junk stroke is pleasure without essence that could become addictive (Allport, Functional autonomy of motives), so again degradation of life, just with addiction and usually with illusion of a good life.

4. Congruency of stroke is determined by relation of its form and essence. Junk stroke is extremely incongruent: form = something (shiny, glittering, attractive), essence = nothing. Most quality strokes are highly congruent: form matches its essence, or “what you see is what you get”.

5. Stroke form causes short term feel, and stroke essence causes long term feel. Junk stroke have no essence, so it brings just momentarily pleasure.

6. Hunger for strokes forces us to ask them from environment, or to give them to ourself. If we, one way or the other, provide ouself Quality stroke - Warm Fuzzy, we will satisfy stroke hunger for some time. On contrary, if we provide ourself Junk stroke, we will have pleasure and momentarily illusion of hunger satisfaction, but right after that hunger stays which forces us to raise quantity of Junk, and so on.

7. Stroke phases are:

I.      motivation (wish or urge)

II.    intention (conscious decision to do or give up)

III.   planning (stroke way depends on it’s purpose)

IV.  giving (word, song, present, kick)

V.    media (eye contact, touch, paper, email, fb)

VI.  receiving (or ignore)

VII. accepting (or reject)

VIII.                digesting (need some time for effectively use of stroke)

IX.  feeling (satisfaction, guilt... - also need time)

8. Lets imagine we have some particular stoke, which is good by origin intention. If in some stroke phase happen decomposition or splitting of form and essence, that stroke, initially Warm fuzzy, can (not necessary) become Junk stroke.

FB example one: media allow only 7% of carrying information over text (Albert Mehrabian), so people feel that lack and use some crutches (LOL, WOW, likes, smiles...) to amplify intensity of information they are trying to place. Unfortunately,  that amplification is one-dimensional, and it relates only to intensity, and not to quality. In this phase, it can easily happen splitting of form and essence, just because of bad communication path. Further phases (receiving, accepting, digesting and feeling) can not reassemble those and that stroke can not have efficiency of a good stroke. Depend on essence obstruction level, that stroke could be Junk stroke.

FB example two: big quantity could lead to decomposition of form and essence in digesting phase, because digesting phase simply need some time, which is in deficit in FB ocean of strokes. Subject receives message (WOW, Amazing, Great), but don't have time to digest message “You are very important to me” and to feel satisfaction.

FB example three: stroke quality in a way depends on effort invested in it which is embed in first four stroke phases (wish, intention, planning, giving). FB offers much effortless ways to give strokes, so users use that, and such strokes are devastated from authenticity. What importance intensity could carries note: Your friend call you to join in Farmwille?

FB example four: chronic lack of good stroke forces us to lower our criteria and to receive and accept all strokes. Accepting all strokes reduces our ability to recognize good stroke and so on.

FB conclusion: not all FB strokes are junk. To give/receive good stroke in FB world you have to:

a) ignore various FB features, invest some effort and be authentic (phases: wish, intention, planning, giving)

b) be already intimate with your correspondent, or at least be on same frequencies, so he can have good assumption of remaining 93% of message that FB rejects. If you are not on same frequency, at least be aware of that (media phase)

c) filter message which you received and ignore junk. Processes received and decide if you want to reject or accept (receiving and accepting phases)

d) invest some time to experience stroke and to feel what stroke intend you to feel. If you do good filtering, you will have time for that, even in FB world (digesting and feeling phases)

9. Some people suggest that facebook strokes are better than no strokes. I would challenge this thought. Using same logic we can say that heroin stroke is better that no stroke. In some limited context that can be true for sure - if only two options are to give heroin to junkie or let him fall from the bridge of course you will do whatever to save him or at least extend his life for a while. But that is choice of that moment, and in next moment, hour, month you will definitely have more life(ly) ways for stroking that man than previous two. So simply, we can not answer to question “are FB strokes better than nothing”, if we cant answer why we need strokes for. If we need junk strokes just to overcome a hard day, junk strokes can help. But, if we need strokes to fill holes in our personality and to have better picture of ourselves, than junk strokes can act like pink glasses and make illusion that we are OK. Of course, we cannot really hide from real life, so from time to time we must confront with our real picture in mirror, and in face of any junkie including FB, that picture says: I am not OK. In this second case, case of FB addict, I would say that FB strokes are not better than no strokes. There are plenty of strokes everywhere and we need to relearn how to recognize them. First step for that is abstinence of junk strokes - Junk Stroke Economy.

Conclusion: Junk strokes are important concept in nowadays society because it is inevitable element in any addiction, whether social accepted or not. They don’t have capability to develop addiction without addiction radix: attachment problems, script, injunctions and drivers, but we also can say that addiction couldn’t develop without Junk strokes. I hope that introduction of a quality term in Stroke Theory could decrease and also help diagnosing and therapy of addiction problem.